Sva­kom pop in­ter­pre­ta­to­ru san je da na­pu­ni ve­li­ke kon­cert­ne dvo­ra­ne u dr­ža­vi u ko­joj je ro­đen i da pred­sta­vlja svo­ju ze­mlju na „Euro­son­gu“.Pje­va­či­ci Je­le­ni To­ma­še­vić obje že­lje su is­pu­nje­ne; pr­va 2008. go­di­ne ka­da je pred­sta­vlja­la Sr­bi­ju pje­smom „Oro“ i osvo­ji­la še­sto mje­sto u fi­na­lu, a ove je­se­ni ka­da je odr­ža­la dva so­li­stič­ka kon­cer­ta u be­o­grad­skom Cen­tru „Sa­va“ ko­ji su po ocje­ni stro­gih mu­zič­kih kri­ti­ča­ra pro­gla­še­ni naj­bo­ljim pop kon­cer­ti­ma u 2016. u re­gi­o­nu.
Su­pru­ga glum­ca Iva­na Bo­silj­či­ća ima vi­še raz­lo­ga da go­di­nu ko­ju is­pra­ća­mo pam­ti po li­je­pim do­ga­đa­ji­ma ka­ko na po­slov­nom, ta­ko i na pri­vat­nom pla­nu. Broj­ni na­stu­pi i an­ga­žman u ži­ri­ju „Pin­ko­vih zvje­zdi­ca“ po­tvr­di­li su nje­nu po­pu­lar­nost i umjet­nič­ki kre­di­bi­li­tet, a vri­je­me pro­ve­de­no sa su­pru­gom Iva­nom i kćer­ki­com Ni­nom iz­no­va ju je is­pu­nja­va­lo ra­do­šću i lju­ba­vlju. U no­vo­go­di­šnjem in­ter­vjuu za „Dan“ Je­le­na To­ma­še­vić su­mi­ra uti­ske iz 2016. i ot­kri­va pla­no­ve za na­red­nu go­di­nu.
No­vo­go­di­šnje pra­zni­ke pro­ve­šće­te rad­no u Cr­noj Go­ri. Ka­kav re­per­to­ar nam pri­pre­ma­te?
-Ra­du­jem se što ću No­vu go­di­nu i re­pri­zu pro­sla­vi­ti u „Splen­di­du“ u Cr­noj Go­ri. Osim svo­jih pje­sa­ma, pje­va­ću do­ma­će i stra­ne hi­to­ve pop i rok mu­zi­ke, a vje­ru­jem da će bi­ti mje­sta i za ne­ke li­je­pe iz­vor­ne na­rod­ne pje­sme. A za mu­ški re­per­to­ar, tu je fan­ta­stič­ni Ha­ri Ma­ta Ha­ri.
Ko­li­ko Vam, ot­ka­ko ste pro­fe­si­o­nal­no po­če­li da se ba­vi­te mu­zi­kom, ne­do­sta­ju obič­ni do­če­ci u kru­gu po­ro­di­ce, uz bo­ga­tu tr­pe­zu i u opu­šte­noj, kuć­noj at­mos­fe­ri?
-Pro­šle go­di­ne po­sli­je mno­go go­di­na ni­sam ra­di­la za No­vu go­di­nu i uži­va­la sam kod ku­će sa Iva­nom i Ni­nom, spre­ma­li smo klo­pu i uži­va­li u do­brom TV pro­gra­mu. To me pod­sje­ti­lo na do­če­ke iz dje­tinj­stva, ka­da nam je bi­la pu­na ku­ća lju­di, smi­je­ha, mu­zi­ke i do­bre hra­ne.
Po če­mu će­te pam­ti­ti 2016, a šta bi­ste vo­lje­li da Vam se do­go­di u 2017. na pro­fe­si­o­nal­nom i pri­vat­nom pla­nu?
-Sva­ka­ko su mi pre­div­ni kon­cer­ti u Cen­tru „Sa­va“ obi­lje­ži­li ovu po­slov­nu go­di­nu, a pri­vat­no to je mje­sec da­na pro­ve­de­nih sa Iva­nom i Ni­nom na mo­ru. Vo­lje­la bih da bu­de­mo zdra­vi, sreć­ni i ova­ko vri­jed­ni i sle­de­će go­di­ne.
Kad bi­ste mo­gli da vra­ti­te vri­je­me, ko­je od­lu­ke bi­ste pro­mi­je­ni­li?
-Ni­šta ne bih mi­je­nja­la, jer sve i da sam ne­gdje po­gri­je­ši­la, to je moj ži­vot. A iz svo­jih gre­ša­ka naj­bo­lje uči­mo i po­sta­je­mo mu­dri­ji lju­di.
U ži­ri­ju „Pin­ko­vih zvje­zdi­ca“ va­ži­te za bla­gog kri­ti­ča­ra i ni­ka­da se ne su­ko­blja­va­te sa ko­le­ga­ma u „cr­ve­nim sto­li­ca­ma“. Da li bi­ste se­be mo­gli da za­mi­sli­te u ži­ri­ju na tak­mi­če­nji­ma za od­ra­sle, i da li bi­ste i ta­da bi­li ta­ko bla­gi i po­dr­ža­va­ju­ći ili bi­ste se ipak opre­di­je­li­li za oštri­ju kri­ti­ku?
- Sma­tram da dje­ci tre­ba oba­zri­vo re­ći šta ni­je u re­du i na če­mu tre­ba da ra­de da bi bi­li bo­lji. Oni su ma­li i tek će se nji­hov ta­le­nat raz­vi­ja­ti, pa za­to tre­ba da im bu­de­mo po­moć i po­dr­ška, jer la­ko mo­gu na­še kri­ti­ke da pre­u­ve­li­ča­ju i da se blo­ki­ra­ju. Uko­li­ko bih bi­la u ži­ri­ju za od­ra­sle tak­mi­ča­re, sva­ka­ko bi moj pri­stup bio stro­ži­ji.
Da li mi­sli­te da već ima­mo hi­per­pro­duk­ci­ju mla­dih pje­va­ča i da je, sa­mim tim, sva­ko­me od njih te­že da iz­gra­de ka­ri­je­ru?
-U ovo­li­kom mo­ru no­vih pje­va­ča za­i­sta je te­ško iz­dvo­ji­ti se i na­pra­vi­ti pre­po­zna­tljiv stil. Tre­nut­na po­pu­lar­nost dok tra­je tak­mi­če­nje ni­šta ne zna­či za du­go­traj­nu ka­ri­je­ru, već se pje­va­či sa­mi mo­ra­ju iz­bo­ri­ti za svo­je mje­sto pod mu­zič­kim ne­bom.
Po­sli­je kon­ce­ra­ta u Cen­tru „Sa­va“ na­ja­vi­li ste al­bum sa iz­vor­nim pje­sma­ma. Da li ste oda­bra­li nu­me­re ko­je će­te ot­pje­va­ti i ka­da će se taj al­bum po­ja­vi­ti na tr­ži­štu?
-U fa­zi sam oda­bi­ra iz­vor­nih pje­sa­ma ko­je ću sta­vi­ti na al­bum. Po­što se od ra­nog dje­tinj­stva ba­vim nje­go­va­njem tra­di­ci­o­nal­ne mu­zi­ke i fol­klo­rom, te­ško mi je da na­pra­vim uži iz­bor.
Šta bi­ste po­ru­či­li se­bi sa­da da ste na po­čet­ku ka­ri­je­re?
-Sa­mo hra­bro! Na do­brom si pu­tu!
Ko­li­ko Vaš pri­vat­ni ži­vot tr­pi zbog po­sla?
-Ni­ko ni zbog če­ga ne tr­pi. Imam sre­će da se ba­vim po­slom ko­ji ne­ma rad­no vri­je­me, pa sam ve­ći­nu svog vre­me­na po­sve­će­na Ni­ni i Iva­nu.
Ko je za Va­šu kćer­ku Ni­nu auto­ri­tet – Vi ili Vaš su­prug?
-Ni­na je po­slu­šno i ve­se­lo di­je­te. Na­rav­no da pro­la­zi­mo po­ne­kad kroz fa­ze ne­sta­šlu­ka, ali la­ko na­đe­mo rje­še­nje. Ipak, ka­da ta­ta uđe u ku­ću, po­slu­šnost je ve­ća.
Ko­li­ko Vam te­ško pa­da raz­dvo­je­nost od su­pru­ga, s ob­zi­rom na to da on mno­go vre­me­na pro­vo­di u Mo­skvi zbog sni­ma­nja?
-Ima­li smo sre­će da je Ivan za par mje­se­ci, ko­li­ko je tra­ja­lo sni­ma­nje, do­la­zio če­sto zbog pred­sta­va i svo­jih oba­ve­za na Fa­kul­te­tu li­je­pih umjet­no­sti, pa Ni­na i ja ni­smo ni osje­ti­le nje­go­vo od­su­stvo, jer je če­sto bio sa na­ma.
Vaš su­prug je ve­li­ka glu­mač­ka zvi­je­zda i omi­ljen me­đu žen­skom pu­bli­kom. Stra­hu­je­te li da bi u ne­kom tre­nut­ku mo­gao da po­klek­ne i pri­hva­ti udva­ra­nje ne­ke upor­ne obo­ža­va­telj­ke ili ko­le­gi­ni­ce?
-Ka­da je ve­za ute­me­lje­na na lju­ba­vi i po­vje­re­nju, ne­ma mje­sta za ne­ga­tiv­ne mi­sli.
Ka­kvi su Va­ši pla­no­vi za 2017. go­di­nu?
-Pla­ni­ram da što vi­še vre­me­na pro­ve­dem sa svo­jom po­ro­di­com i pri­ja­te­lji­ma, i da odr­žim tu­r­ne­ju po ve­ćim gra­do­vi­ma.Sne­ža­na Mol­do­van
Fo­to: Mi­loš Na­da­ždin


Ne pre­la­zim gra­ni­cu pri­stoj­no­sti

Od po­čet­ka ka­ri­je­re va­ži­li ste za od­mje­re­nu dje­voj­ku „za­kop­ča­nu do gr­la“, a od­ne­dav­no ste po­če­li da „igra­te na kar­tu“ pro­vo­ka­ci­je ka­da je imidž u pi­ta­nju. Šta je pre­sud­no uti­ca­lo na taj za­o­kret: da li je to bi­la su­ge­sti­ja ti­ma sa ko­jim ra­di­te ili su pro­mje­ne usli­je­di­le u skla­du sa pro­mje­nom unu­tra­šnjeg do­ži­vlja­ja se­be?
-Već ne­ko­li­ko go­di­na uspje­šno sa­ra­đu­jem sa kre­a­tor­kom i sti­list­ki­njom Ti­ja­nom To­do­ro­vić ko­ja uno­si no­vi­ne u moj stil, a re­ak­ci­je lju­di su od­lič­ne. Bit­no je ima­ti mje­ru i ne pre­la­zi­ti gra­ni­cu pri­stoj­no­sti. Mi­šlje­nja sam da čo­vjek stal­no tre­ba da ra­di na se­bi i da se mi­je­nja na bo­lje.


No­vo­go­di­šnja če­stit­ka či­ta­o­ci­ma „Da­na“

-Že­lim vam do­bro zdra­vlje, či­ste mi­sli i sreć­nu du­šu. Ne­ka vam ova go­di­na bu­de bo­lja i plo­do­no­sni­ja ne­go pret­hod­na.